Када започне школска година у септембру, чини се да је јун далеко и постаје мисаона именица, али време пролети неочекивано и крај школске године дође са пометњом око поправљања оцена, размишљањем у вези са успехом, сумирањем постигнутих резултата, наградама за најуспешније, обећањима које себи дајемо и ми, наставници, да ћемо следеће године урадити онако, а не овако и ученици који се заричу да ће следеће године учити од првог септембра и то редовно. Ова школска година није одступила од направљеног шаблона и поносно је одсвирала свој завршетак 14.6. Осмаци су имали завршни испит, успешно урадивши тестове, затим су прославили своје матурско вече и на крају 28.6. поздравили се са нама кренувши новим путевима у сусрет својој будућности као и многи пре њих.
Дан школе 28.6. је дан када награђујемо најуспешније ученике од 2. до 8. разреда, а сви прваци били су даривани књигом за савладане исходе и примерно понашање. Одлични ученици су добили књиге којима их је наградило Наставничко веће. Књиге су добили и ученици који су редовно, без иједног изостанка, завршили ову школску годину. Поред тога, осмаци, који су имали успеха, током школовања, на различитим такмичењима су такође награђени књигама и добили су Доситејеве дипломе. Ове школске године Наставничко веће је наградило и ученике осталих разреда који су постигли резултате на окружним и републичким такмичењима књигама, а школа, исто књигама, њихове наставнике-менторе што је веома леп гест за који се надамо да ће бити устаљен. Неки од награђених ученика имали су по неколико књига, али највећи проблем око преношења истих из сале до куће свакако је имао наш вуковац и ђак генерације, Ђурђина Петронијевић, која је поред књига као ђак генерације добила и пригодан поклон. Поред доделе награда осмацима важно место је заузео културно-уметнички програм који је био разноврсан, сачињен од игре, песме, рецитовања и глуме, што значи да је за свакога сигурно било нешто интересантно.
Књиге, свеске, оловке, остављамо по страни до првог септембра јер за све почиње распуст, а сада да ли ћемо га провести у малинама, купинама или на плажи и да ли ћемо слободно време искористити за уживање, видећемо, а све ћемо сумирати када се у здрављу сретнемо на почетку нове школске године.
И на крају: драги наши ђаци, уживајте, смејте се, растите, будите радознали и дођите нам орни за нове изазове првог септембра, а ви, осмаци, срећно у новим школама и да будете успешнији у даљем образовању, само храбро корачајте напред.
ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ И НОСИЛАЦ ВУКОВЕ ДИПЛОМЕ 2023/24. ГОД.
ЂУРЂИНА ПЕТРОНИЈЕВИЋ VIII-1
НИСАМ ПОСУСТАЛА И УСПЕЛА САМ
Од малих ногу волела сам да учим и стичем нова знања. Са само четири године научила сам азбуку и почела да читам прве књиге. Полазак у школу у мени није будио осећај страха, напротив, сваког дана ишла сам са пуно радости. Волела сам да учим и проширујем знања. Од првог дана у школској клупи највише пажње посвећивала сам часовима српског језика и књижевности. Касније сам баш из овог предмета освајала многе награде и стизала до републичког нивоа такмичења више пута. Како сам добијала нове предмете, јављала се љубав према биологији, физици, хемији, а посебно сам заволела часове руског језика. И из ових предмета сам остварила веома добре резултате.
Жеља да постанем вуковац и ђак генерације родила се на прослави Видовдана када сам била први разред. Девојчица која је тада била вуковац и ђак генерације похваљена је пред присутнима. Затим су јој додељене дипломе и књиге за постигнуте успехе на многобројним такмичењима. Тада сам чула своју маму како кроз сузе каже: ,,Дете, благо твојим родитељима”. Пришла сам јој и шапнула: ,,За осам година ћеш поново плакати јер ћу ја бити као ова девојчица”. Само се осмехнула.
Дани, седмице, месеци и осам година напорног труда и рада да остварим свој сан-на том путу било је доста успеха, али и падова. Нисам посустала и успела сам. Ево ме баш на оном месту о коме сам сањала пре осам година, са дипломама и гомилом књига са исписаним похвалама за успехе из многих предмета.
Када се из улоге матуранта осврнем на све што је иза мене, на сва освојена места на такмичењима, понос моје породице и наставника, срце ми је препуно среће, а очи суза јер знам да сам успешно завршила веома важно поглавље у животу.
Сада, када је дошло време за растанак, желим да се захвалим учитељу и свим наставницима што су увек били ту за мене, на свом разумевању и родитељским саветима, одвојеном времену да би ме припремали за такмичења, а највише што су ме од првог дана учили да је од свега најбитније бити добар човек.