Роман који се чита у једном даху, али не због тога што је кратак, већ зато што говори о тешкоћама и проблемима са којима се сусреће главни јунак овог романа Јован, а са којим се могу поистоветити и његови вршњаци. Јован је тужан и усамљен дечак, који болује од церебралне парализе, што га додатно издваја од остале деце, али је исто тако и упоран у својој жељи да се уклопи и укључи у односе са вршњацима. И поред своје жеље и упорности да се уклопи, он наилази на дечију суровост, али једно познанство и право пријатељство ће учинити да то превазиђе и да почне да пише песме.
Инспирисани романом „О дугмету и срећи“ Јасминке Петровић, ученици издвојеног одељења у Миросаљцима су се, после разговора о роману и проблемима и осећањима дечака Јована, опробали у писању песама по узору на песму „Пријатељство“ из поменутог романа. Та срећа, озареност и смех на дечијим лицима говоре у прилог томе колико су они уживали стварајући своје песме, а колико су у томе били успешни сведоче њихови радови.