Још један јун се нанизао као бисер на огрлицу наших живота. Још једна школска година се завршила са њим и у сећања свих нас забележила нове успомене које ћемо једном евоцирати и можда говорити да је то било неко другачије време, боље, вероватно, јер смо ми сами били актери догађаја који су га обележили. Како било да било, сумирајући протеклу школску годинуможемо закључити да је била веома успешна с обзиром на догађаје који су је пропратили. Неки ученици су постигли боље резултате од других, али су сви успешно завршили разреде, стекли нова знања, развили нова интересовања, одлучили коју ће средњу школу уписати, донели још многе одлуке и спремно дочекали дуго жељени летњи распуст и разбибригу која их чека, без трзавица да ли су урадили домаћи, прочитали нешто задато. Као и претходних година 28.6. су се чули жубори разговора и граја у све три школе јер су се делила сведочанства, књижице и награде за најуспешније. Сви одлични ђаци и ђаци без изостанака су награђени књигама. Најбучније је било у матичној школи јер је, традиционално, био уприличен пригодан програм који је ове године био баш разноврстан, чему је допринео занимљив избор хорских песама, рецитовање, разноврсни скечеви, градске игре и неизоставни фолклор. У оквиру програма и ове године додељене су књиге којима је школа наградила ученике који су постигли резултате на такмичењима као и њихове учитеље и наставнике. Посебан и најдирљивији део је било награђивање најуспешнијих ученика осмог разреда. Они су поред књига за одличан успех, добили књиге и посебне дипломе Доситеј Обрадовић за постигнуте резултате на такмичењима током школовања. Проглашен је и носилац Вукове дипломе, а то је Новак Новаковић. Кулминација је била проглашење ђака генерације, а то је за ову школску годину, потпуно заслужено Новак Новаковић, који је поред успеха на такмичењима показао и солидарност, дружељубивост, културу и одговорност према свему и свима. Осмацима желимо успех у наставку школовања и да својим поступцима у лепом светлу представе нашу школу у новим срединама, а свима нама који ћемо се срести на истом месту у пола осам, 1.9. желимо да распуст буде баш распуст у правом смислу те речи колико год је то могуће и да тада причамо једни другима о градовима које смо посетили, а не о брању малина и другог јагодичастог илити бобичастог воћа.